Moj electro-cool blog

  Sadržaj bloga   Sadržaj kriogenike   Sadržaj elektrotehnike   Sadržaj rashlada   Sadržaj Instrumenata   Sadržaj popravki   Sadržaj knjiga   Sadržaj ostalo   Sadržaj razonode   Najave O meni   Kontakt Pregledi bloga   Upozorenje  

Digitalni manometar dobar alat u komercijalnoj rashladnoj tehnici Checking the starter relay Compressor terminals Pronalaženje kvarova rashladnih sistema Za više o pronalaženju kvarova, postoje tabele s mogućim uzrocima za svaki sistem posebno. Ovde su opisani najčešći za hermetičke kompresore koji rade na HCFC, HFC i HFO freonima. Merni instrumenti Instrumenti za lociranje kvara Instrumenti koji se najčešće koriste za lociranje kvarova u rashladnim sistemima su: 1. Manometar 2. Termometar 3. Higrometar 4. Detektor curenja 5. Vakum metar 6. Amperklješta 7. Megger 8. Ispitivač faze Klasifikacija instrumenata Instrumenti za lociranje kvarova i servisiranje na rashladnim sistemima trebaju ispuniti određene zahteve pouzdanosti. Neki od ovih zahteva mogu se kategorizirati na sledeći način: a. Tačnost b. Rezolucija c. Reproducibilnost d. Dugoročna stabilnost e. Temperaturna stabilnost Najvažniji od njih su a, b i e. a. Tačnost Tačnost instrumenta je tačnost s kojom je u stanju dati vrednost

Dorin H251CS - Dorin H101CC Uljne zamke Kompresori paralelna instalacija Apsorber vibracija   Pritisak pare vode, aps Veza za punjenje Praktični saveti za servisere rashladnih uređaja Ova pravila važe najviše za HCFC, HFC i HFO freone. Zahtevi za instalaciju Sve je više komercijalnih rashladnih sistema i postrojenja za klimatizaciju slične veličine izgrađeno oko hermetičkih i poluhermetičkih kompresora. Ovi kompresori, u poređenju sa otvorenim tipom, obično su podložniji nečistoćama u rashladnom sistemu i neispravnim uslovima rada. Stoga se u modernim rashladnim sistemima postavljaju posebni zahtjevi za kvalitetom montažnih radova i puštanja u rad. Dobro dimenzionisan, pravilno instaliran i ispravno pušten u rad rashladni sistem je osnova za pouzdan sistem hlađenja sa dugim radnim vekom. Apsolutni zahtev za rashladni sistem je da on mora ostati potpuno oslobođen od stranih tela (nečistoća). Zbog toga se instalacijski radovi moraju izvoditi sa visokim stepenom čistoće. Ovo važi posebno

Teme koje su otvorene:     1.     Međunarodni sistem jedinica 2.     Termodinamika-principi 3.     Džul-Tomsonov efekat 4.     Izentropska ekspanzija 5.      Kaskadni procesi 6.      Pritisak-entalpija dijagram 7.    Toplotna provodljivost 8.     Rashladni fluidi 9.     Dewarova posuda 10.   Praktični saveti za servisere rashladnih uređaja 11.  Pronalaženje kvarova rashladnih sistema 12.  Knjiga Popravka klima i rashladnih uređaja 13.    Delovi i Opravka klima uređaja 14.    Moj prvi sistem za vakumiranje i punjenje rashladnih uređaja 15.  Manometar Testo 550 16.  Opruge za savijanje bakarnih cevi 17.  IC termometar DT8220 18.  Plamenik za MAPP gas sa crevom 19.  Popravka i ugradnja split klima uređaja 20.  Termalni točak

  Dewarova vakumska boca u muzeju Royal Institution James Dewar Laboratorijska Dewar boca, Deutsches Museum, München Dewarova posuda Napor da se likvifikuje vodonik predvodio je škotski hemičar i fizičar James Dewar (1842–1923) . Svi kriogeni, uključujući tečni vodonik, imaju nisku latentnu toplinu. Mala količina toplote koja teče iz posude u tečni kriogen će uzrokovati da kriogen ispari u kratkom vremenskom periodu. Kriogeni su bili skladišteni pod vrlo visokim pritiskom, u kontejnerima sa značajnim pojačanjem pre Dewarovog vremena. Ovaj pristup je bio vrlo nepoželjan zbog visoke cene, kao i zbog sigurnosnih razloga. Tečni vodonik ima nižu temperaturu ključanja i manju molsku toplotu isparavanja (886 Joule) od ostalih gasova likvifikovanih do tada, što je čuvanje tečnog vodonika činilo posebno izazovnim. Dewar je shvatio da je osnovno rešenje minimizirati razmenu topline između kriogena i njegovog skladišta. Sledeći svoju ideju da bi „vakum“ funkcionisao kao termička barijera između p

P-h dijagram amonijaka R717       P-h dijagram kiseonik Pritisak-entalpija dijagram Kako bi znali osobine rashladnih fluida koje su nam od interesa koristimo pritisak-entalpija dijagram ili P-h dijagram. Ovaj dijagram je dobar način da se opiše tečna i gasovita faza supstance. Na vertikalnoj osi je pritisak, P, obično predstavljen u logaritamskoj skali, a na horizontalnoj osi je entalpija, h. Linija zasićenja definiše granicu čiste tečnosti i čistog gasa. Kod pritisaka iznad vrha krive, nema razlike između tečnosti i gasa. Iznad tog pritiska gas se ne može likvifikovati. Ta tačka na vrhu krive predstavlja kritični pritisak. U dvofaznom regionu ispod krive nalazi se mešavina tečnosti i gasa. Ovi dijagrami su verovatno najprepoznatiji alat u industriji, sa dobrim razlogom. Nekada ih nazivamo i Mollier dijagramima. Richard Mollier je napravio prvi dijagram koristeći entalpiju na osi, slika (b)  1904. godine pokazujući proces sa konstantim pritiskom u kome se toplota dodaje tečnosti, čime

Lord Kelvin predaje      Lord Kelvin   Joule eksperiment "Mehanički ekvivalent toplote" Termodinamika-principi Ovaj post se bavi kratkim objašnjenjem važnih pojmova termodinamike, kako bi služili kao osnova za raspravu o kriogenoj tehnici. Kako je prvi smisleno definisao Skotski fizičar William Thomson (lord Kelvin) 1854: "Termo-dinamika je predmet odnosa toplote i sila koje deluju između susednih delova tela, i relacije toplote sa električnim činiocima".Termodinamika proučava makroskopske sisteme koji se sastoje od velikog broja "čestica", kao što su atomi, molekuli, klasteri i elektroni. Makroskopska svojstva sistema su prosečne vrednosti koje proizilaze iz slučajnih kretanja sastavnih mikroskopskih čestica. Na primer "pritisak" sistema se zasniva na prosečnoj vrednosti impulsa svih mikroskopskih čestica koje formiraju sistem. Razumevanje termodinamike nije počelo sa fizičkim modelom ili pretpostavkom. Umesto toga, bazira se na iskustvu i ekspe