Pritisak-entalpija dijagram
 |
| P-h dijagram amonijaka R717 |
 |
| P-h dijagram kiseonik |
Pritisak-entalpija dijagram
Kako bi znali osobine rashladnih fluida koje su nam od interesa koristimo pritisak-entalpija dijagram ili P-h dijagram. Ovaj dijagram je dobar način da se opiše tečna i gasovita faza supstance. Na vertikalnoj osi je pritisak, P, obično predstavljen u logaritamskoj skali, a na horizontalnoj osi je entalpija, h. Linija zasićenja definiše granicu čiste tečnosti i čistog gasa. Kod pritisaka iznad vrha krive, nema razlike između tečnosti i gasa. Iznad tog pritiska gas se ne može likvifikovati. Ta tačka na vrhu krive predstavlja kritični pritisak. U dvofaznom regionu ispod krive nalazi se mešavina tečnosti i gasa.
Ovi dijagrami su verovatno najprepoznatiji alat u industriji, sa dobrim razlogom. Nekada ih nazivamo i Mollier dijagramima.
Richard Mollier je napravio prvi dijagram koristeći entalpiju na osi, slika (b) 1904. godine pokazujući proces sa konstantim pritiskom u kome se toplota dodaje tečnosti, čime se prouzrokuje povećanje entalpije, počevši od tačke A tečnost postaje toplija sve dok nedođe do tačke B gde počinje ključati. Dovođenjem više toplote sve više tečnosti se pretvara u gas, ili isparava, sve do tačke C, gde je 100% gas. Dalje dodavanje toplote dovodi do rasta temperature ili do pregrevanja (superheat).
Slika (c) je proces sa konstantom entalpijom, nema dodavanja ili oduzimanja toplote, ali se pritisak tečnosti smanjuje sve dok se ne počne formirati gas i supstanca uđe u dvofazno područje na dijagramu.
Kako bi znali osobine rashladnih fluida koje su nam od interesa koristimo pritisak-entalpija dijagram ili P-h dijagram. Ovaj dijagram je dobar način da se opiše tečna i gasovita faza supstance. Na vertikalnoj osi je pritisak, P, obično predstavljen u logaritamskoj skali, a na horizontalnoj osi je entalpija, h. Linija zasićenja definiše granicu čiste tečnosti i čistog gasa. Kod pritisaka iznad vrha krive, nema razlike između tečnosti i gasa. Iznad tog pritiska gas se ne može likvifikovati. Ta tačka na vrhu krive predstavlja kritični pritisak. U dvofaznom regionu ispod krive nalazi se mešavina tečnosti i gasa.
Ovi dijagrami su verovatno najprepoznatiji alat u industriji, sa dobrim razlogom. Nekada ih nazivamo i Mollier dijagramima.
Richard Mollier je napravio prvi dijagram koristeći entalpiju na osi, slika (b) 1904. godine pokazujući proces sa konstantim pritiskom u kome se toplota dodaje tečnosti, čime se prouzrokuje povećanje entalpije, počevši od tačke A tečnost postaje toplija sve dok nedođe do tačke B gde počinje ključati. Dovođenjem više toplote sve više tečnosti se pretvara u gas, ili isparava, sve do tačke C, gde je 100% gas. Dalje dodavanje toplote dovodi do rasta temperature ili do pregrevanja (superheat).
Slika (c) je proces sa konstantom entalpijom, nema dodavanja ili oduzimanja toplote, ali se pritisak tečnosti smanjuje sve dok se ne počne formirati gas i supstanca uđe u dvofazno područje na dijagramu.
Slika (d) predstavlja proces gde se gas kompresuje, pritisak raste ali se entalpija povećava (usled rada kompresora).
Ove dijagrame je teško ali moguće čitati u štampanoj varijanti, kompjuteri su preuzeli ulogu generisanja podataka radi lakšeg proračuna rashladnih ciklusa.
Ove dijagrame je teško ali moguće čitati u štampanoj varijanti, kompjuteri su preuzeli ulogu generisanja podataka radi lakšeg proračuna rashladnih ciklusa.
Comments
Post a Comment