Opravka šporeta


Detekcija temperature u pećnici

Merenje temperature u pećnici:
Orjentaciono merenje temperature u pećnici može se izvesti kod stranke. Potreban je multimetar sa temperaturnim senzorom, koji se namesti u sredinu pećnice odnosno približno 2-3 cm iznad rešetke.
Merenje traje približno jedan sat odnosno do stabilizacije temperature - vidi donji diagram. Meriti se može klasični sistem pećenja pri 200° C ili ventilatorski na 180° C. Nakon stabililzacije temperatura oscilira +/- 5% od srednje vrednosti.


A – vreme zagrevanja kod klasičnog načina delovanja cca. 15 minuta
B – vrijeme stabilizacije temperature cca. 30 minuta
C - 200° C - klasika
D - 180° C – vruči vazduh (ventilator)

Aparati s kapilarnim termostatom:
Osetilo termostata ne nalazi se u centru pećnice, zato je moguće da je temperatura, koju detektuje, viša ili niža od temperature u centru pećnice, zavisno o sistemu grejanja. Potrebna je kompenzacija razlike između temperature na osetilu i centru pećnice. Termostat je prilagođen odnosno optimiziran za klasični sistem (gornji i donji grijač) te ventilatorski sistem s određenim odstupanjem.

Aparati s osetilom PT1000:
Osetilo PT1000 ne nalazi se u centru pećnice, zato je moguće da je temperatura, koju detektira, viša ili niža od temperature u centru pećnice, zavisno o sistemu grijanja. Potrebna je kompenzacija razlike između temperature na osetilu i centru pećnice.
Ura EPT TD ima jednostruku kompenzaciju i detekcija temperature je optimizirana za klasični sistem (gornji i donji grijač) te ventilatorski sistem s određenim odstupanjem.
EPT TD+ i EPM modul imaju kompenzaciju temperature za svaki sistem posebno.

Opis i delovanje kapilarnog termostata pećnice

A - Grejač
B - Osetilo
C - Kapilara
D - Rastezna membrana
E - Matica vretena
F - Osovina za podešavanje sa vretenom
G - Poluga sklopke
H - Sklopka
J - Napajanje

Temperaturni senzor sastavljen je iz osetila, kapilare, diafragme (membrane) i rasteznog medija (ulje). Kada se senzor zagreva, zagreva se takođe i rastezni medij, koji se širi. U zatvorenom sistemu povečava se pritisak. 
Pritisak se prenosi na diafragmu, koja preko poluge sklopke preklopi sklopku. To se događa kod različitih temperatura, zavisno o položaju osovine vretena.













Comments

Post a Comment

Komentar:

Popularne objave

Opravka mikrotalasne pećnice

Image
  Mikrotalasna pećnica, pogled sa boka 1 - MAGNETRON 2 - MAGNETRONOV SISTEM HLAĐENJA 3 - RSO MODUL SA GLAVNIM OSIGURAČEM 4 - HV (visokonaponski) OSIGURAČ 5 - HV DIODA 6 - HV KONDENZATOR 7 - HV TRANSFORMATOR 8 -  KONTROLNA PLOČA - elektronski modul ili tajmer - samo modeli sa mehaničkim upravljanjem 9 - KONVEKCIJSKI VENTILATOR - pećnice samo sa konvekcijom 10 - TERMOSTAT MAGNETRONA   Mikrotalasna pećnica, pogled odozgo   1 - RSO MODUL SA GLAVNIM OSIGURAČEM 2 - TERMOSTAT MAGNETRONA 3 - GRILL TERMOSTAT - samo pećnice sa grilom 4 - GRILL GREJAČ  - samo pećnice sa grilom 5 - VENTILATOR KONVEKCIJE - samo pećnice sa konvekcijom 6 - TEMPERATURNI SENZOR - samo pećnice sa konvekcijom 7 - PREKIDAČ NA VRATIMA 8 - LAMPA        Post opisuje funkcije, mere i rešavanje problema na električnim komponentama u mikrotalasnoj pećnici. Pre testiranja električnih komponenti, isključite glavni kabel za napajanje i ispraznite HV kondenzator (spojite oba kontakta na...
Pročitaj više »

Praktični saveti za servisere rashladnih uređaja

Image
Dorin H251CS - Dorin H101CC Uljne zamke Kompresori paralelna instalacija Apsorber vibracija   Pritisak pare vode, aps Veza za punjenje Razlog za obaranje ivica cevi prilikom lemljenja Ova pravila važe najviše za HCFC, HFC i HFO freone. Zahtevi za instalaciju Sve je više komercijalnih rashladnih sistema i postrojenja za klimatizaciju slične veličine izgrađeno oko hermetičkih i poluhermetičkih kompresora. Ovi kompresori, u poređenju sa otvorenim tipom, obično su podložniji nečistoćama u rashladnom sistemu i neispravnim uslovima rada. Stoga se u modernim rashladnim sistemima postavljaju posebni zahtjevi za kvalitetom montažnih radova i puštanja u rad. Dobro dimenzionisan, pravilno instaliran i ispravno pušten u rad rashladni sistem je osnova za pouzdan sistem hlađenja sa dugim radnim vekom. Apsolutni zahtev za rashladni sistem je da on mora ostati potpuno oslobođen od stranih tela (nečistoća). Zbog toga se instalacijski radovi moraju izvoditi sa visokim stepenom čistoće. Ovo važi po...
Pročitaj više »

Pronalaženje kvarova rashladnih sistema

Image
Digitalni manometar dobar alat u komercijalnoj rashladnoj tehnici Checking the starter relay Compressor terminals      Za više o pronalaženju kvarova, postoje tabele s mogućim uzrocima za svaki sistem posebno. Ovde su opisani najčešći za hermetičke kompresore koji rade na HCFC, HFC i HFO freonima. Merni instrumenti Instrumenti za lociranje kvara Instrumenti koji se najčešće koriste za lociranje kvarova u rashladnim sistemima su: 1. Manometar 2. Termometar 3. Higrometar 4. Detektor curenja 5. Vakum metar 6. Amperklješta 7. Megger 8. Ispitivač faze Klasifikacija instrumenata Instrumenti za lociranje kvarova i servisiranje na rashladnim sistemima trebaju ispuniti određene zahteve pouzdanosti. Neki od ovih zahteva mogu se kategorizirati na sledeći način: a. Tačnost b. Rezolucija c. Reproducibilnost d. Dugoročna stabilnost e. Temperaturna stabilnost Najvažniji od njih su a, b i e. a. Tačnost Tačnost instrumenta je tačnost s kojom je u stanju dati vrednost merene veličine. Ta...
Pročitaj više »

Rashladni fluidi

Image
           Na početku razvoja mehaničkih rashladnih mašina kao radni fluid se koristio vazduh. Uvođenjem ciklusa parne kompresije sistemi postaju sve efikasniji i kompaktniji. u početku jedini praktični fluidi su bili ugljendioksid i amonijak. Kada se bolje pogleda za dugotrajnu primenu se uzimalo da je amonijak toksičan, ugljendioksid mada se koristio na visokim pritiscima bio je poželjniji. Metilhlorid, i ako je toksičan i veoma neprijatan korišćen je u nekim manjim sistemima. Revolucija je počela sa pronalaskom chlorofluorocarbon (R12) 1930. godine od strane Midgley. Taj rashladni fluid i ostali članovi CFC grupe izgledalo je da poseduju poželjne osobine. Posebno zato što su netoksični, nezapaljivi, sa dobrim termodinamičkim svojstvima i sa osobinom da se dobro mešaju sa uljima. Tako da CFC grupa rashladnih fluida R12, R11, R114 i R502 zajedno sa R22 jedno vreme predstavlja pravi izbor za rashladni fluid. Omogućili su ekspanziju rashladni...
Pročitaj više »

Džul-Tomsonov efekat

Image
Prva Džoul-Tomsonova eksperimentalna postavka. Joule–Thomson eksperiment Predznak the Joule–Thomson koeficijenta, za  N 2 William Thomson, 1st Baron Kelvin James Prescott Joule Carl von Linde 1868. Jednostavan Lindeov ciklus koji se koristi kao (a) frižider ili (b) kao likvifikajer sa (c) dijagramom temperature i entropije za oba procesa Von Lindeov originalni crtež njegovog procesa likvifikacije vazduha      U termodinamici, Džul-Tomsonov efekat (takođe poznat kao Džul-Kelvinov efekat ili Kelvin-Džulov efekat) opisuje temperaturnu promenu stvarnog gasa ili tečnosti (za razliku od idealnog gasa) kada se propusti kroz ventil ili porozni čep držeći ga izolovanim tako da se toplota ne razmenjuje sa okolinom. Ovaj postupak se naziva proces prigušivanja ili Joule-Thomsonov proces. Na sobnoj temperaturi, svi gasovi osim vodonika, helijuma i neona se hlade nakon širenja Joule–Thomsonovim procesom kada se prigušuju kroz otvor; ova tri gasa doživljavaju isti efekat ali sam...
Pročitaj više »

Sadržaj kriogenike

Image
1.    Internacionalni sistem jedinica 2.    Istorija i koncept Kriogenike   3.    Upotreba kriogenike u aeronautici i raketnoj nauci   4.      Upotreba kriogenike u oblasti superprovodljivosti   5.    Upotreba kriogenike u zdravlju   6.    Opasnosti u kriogenici 7.      Džul-Tomsonov efekat 8.      Izentropska ekspanzija 9.      Kaskadni procesi 10.    Toplotna provodljivost 11.    Termodinamika-principi   12.   Hlađenje i likvifikacija-principi   13.  Pritisak-entalpija dijagram 14.   Osobine Helijuma 15.    Primena helijuma 16.    Likvifikacija Helijuma 17.  Separacija helijuma   18.   Osobine Azota 19.  Osobine Vodonika 20.    Orto-paravodonik konverzija 21.  Dewarova posuda
Pročitaj više »

Konektom - dijagram ljudskog ožičenja

Image
     Moje zanimanje za električne veze unutar čovjeka dovelo me je do ideje da napišem nešto na tu temu, ukratko, to će biti prozor u svijet multidisciplinarne nauke. Uvest ću neke nove koncepte kao i zanimljive podatke. Zanimljivi podaci      Struja je svuda, čak i u ljudskom tijelu. Naše ćelije su specijalizovane za provođenje električnih struja. Struja je potrebna nervnom sistemu da šalje signale u cijelo tijelo i mozak, što nam omogućava da se krećemo, razmišljamo i osjećamo.      Svaki neuron ima napon mirovanja od 70 milivolta (0,07 V). Do sada to ne izgleda kao velika stvar, ali proračuni sugeriraju da ljudski mozak ima regije koje posjeduju električno polje snage 14 miliona volti po metru, što je mnogo veće od udara munje na tlo.      Zanimljivo je da sam mozak troši 20% telesne hemijske energije, iako čini samo 2% telesne mase. Metaforički rečeno, svima nam u glavi gori sijalica od 20 W, čak i kada ležimo u potpunom ...
Pročitaj više »