Digitalni osciloskope Zeeweii DSO3D12 (uopšteno o osciloskopima)

 

    DSO3D12 je dvokanalni ručni osciloskop sa desktop ekranom od 3,2 inča, pogonjen baterijom, sa propusnim opsegom od 120MHz i moćnim karakteristikama. Mnogi tehničari i inženjeri koji rade na opremi koja sadrži plutajuće napone, posebno drajvere trofaznih motora sa promenljivom frekvencijom i prekidačka napajanja, koriste ručne osciloskope na baterije koji imaju kanalske ulaze izolovane od zemlje i izolovane jedan od drugog.

    Kod osciloskopa pogonjenih baterijom kao što je ovaj, nije neophodno odoleti svakom impulsu da se odseče uzemljenje koje obezbeđuje kontinuitet uzemljenja opreme do električne instalacije u objektu i uzemljivača. Da budem sažet, kod osciloskopa priključenih na mrežu, povratni kabl sonde za masu, nikada ne sme biti povezan sa terminalom ili provodnikom koji ima plutajući potencijal iznad plutajućeg potencijala uzemljenja. Pošto unutar osciloskopa priključenih na mrežu postoji strujni put niske impedanse između povratnog kabla sonde za masu i, preko kabla za napajanje, provodnika za uzemljenje u ožičenju objekta, koji na kraju vodi nazad do sistema za uzemljenje na električnoj instalaciji. Struja kvara visokog nivoa će se pojaviti čak i ako vrh sonde ne dodiruje deo kola, pa čak i ako osciloskop nije ni uključen. Jedan od načina za rešavanje ovog problema jeste presecanje provodnika za uzemljenje na utikaču. Problem sa tim pristupom je što korisnik onemogućava veoma važnu bezbednosnu funkciju zajedničku za sve alate koji nisu dvostruko izolovani. Ako dođe do kvara na uzemljenju unutar instrumenta ili u kolu koje se ispituje, provodnik za uzemljenje osigurava da osigurač otvoriti kolo, sprečavajući potencijalno smrtonosni strujni udar za korisnika. Opasnost od plutajućeg uzemljenja može se eliminisati upotrebom diferencijalne sonde, ali problem je ovde veoma visoka cena tih sonidi, a takođe i to što je propusni opseg (bandwith) osciloskopa ozbiljno ugrožen. 

    Integriše visokoprecizni multimetar i generator signala. Koristeći MCU i FPGA čipove, obezbeđuje brzu akviziciju signala i brzu obradu podataka, dajući vam glatko korisničko iskustvo i bogate funkcije.

    Široko se koristi u otklanjanju grešaka u čipovima, održavanju automobila, održavanju kućnih aparata, „uradi sam“ otklanjanju grešaka, radio amaterima, prekidačkom napajanju, frekventnom pretvaraču itd.

    Ugrađeni visokoprecizni multimetar, podržava merenje napona / struje / otpora / dioda / kontinuiteta / kondenzatora. Multimetar je izolovan od osciloskopa. Tačnost mu je visoka i takođe je podržana kalibracija.

    Signal generator može da emituje različite talasne oblike amplitude od 2,5 V kao što su sinusni talasi, kvadratni talasi, trouglasti talasi, polutalasi, singh talasi, čiji je opseg podešavanja frekvencije 0~2 MHz.

    Dostupno je 14 opcija merenja: Frekvencija, Peak do Peak, Duti Cicle, Amplitude, RMS, Average, Period, +Pulse vidth, -Pulse vidth, Mak, Min, Top, Base, -Duti cicle.

    Osciloskop podržava FFT ili takozvane brze Furijeove transformacije. Što znači da podržava Šarl Furijeova matematičke transformacije na električne fenomene. Uvođenje brze Furijeove transformacije (FFT), je sastavni deo savremenog osciloskopa. FFT funkcionalnost razjašnjava ponašanje kola i olakšava dijagnozu kvarova kada postojeća oprema ili novi dizajni ne rade kako se očekuje.

    Za razliku od digitalnog multimetra, koji je sam po sebi veoma svestran i kompetentan instrument, ove mašine omogućavaju korisniku da ide dalje, vizualizujući AC talasne oblike u izuzetnim detaljima, umesto da ih samo kvantifikuje u smislu amplitude i frekvencije.

    U svim slučajevima, moramo biti svesni da talasni oblik na osciloskopskom ekranu nije stvarni talas, već grafikon tog talasa. (Bilo bi nepravilno govoriti o talasnom obliku kao o fizičkom entitetu. To je talas koji se kreće kroz prostor, a talasni oblik prikazan na osciloskopu ga predstavlja.)

Video You tube:

Parametri multimetra:

DC napon 600mV/6.00V/60.0V/600V/750 ±(0.5%+3)

AC napon 600mV/6.00V/60.0V/600V ±(1%+3)

DC struja 600mA / 10A ±(2%+5) AC struja 600mA / 10A ±(3%+5)

Obratite pažnju: otvor od 600mA sa osiguračem od 1A, rupa od 10A bez osigurača

Otpor 600.0Ω ±(1.5%+3) 6.000kΩ/60.00kΩ/600.0kΩ ±(1%+3) 6.000MΩ ±(1.5%+5) 60.00MΩ ±(3%+3)

Kapacitet 60.00nF/600.0nF/6.000μF ±(5%+5) 60.00μF/600.0μF ±(10%+5)

Dioda 0.0V〜3.3V，Prikaz "OL" iznad 3.3V

Kontinuitet zvuka na 50Ω i ispod

Parametri osciloskopa:

Kanali: 2

Coupling: AC/DC

Propusni opseg (Bandwith): 120MHz (samo ch1), dvokanalni režim je 60MHz.

XY režim: podržan

Ekvivalentna brzina uzorkovanja: 500M (algoritam)

Brzina uzorkovanja u realnom vremenu: 250M

Snimak ekrana: podržan

Vreme porasta: <3ns

Učestalost: ±0,01%

Jedan okidač: podržano

Impedansa (termination): 1MΩ

FFT: podržano

Potpuno automatski: podržano

Vremenska baza: 5ns~10s

Signal generator:

Talasna izlazna amplituda: 2.5V

Rezolucija: 10mV/div~10V/div(X1)

Izlazna frekvencija: 0-2MHz

Maksimalni napon ±40V(k1), ±400V(k10)

Tip okidača: uspon/pad

Režim prikaza:YT/Roll

Postojanost: Ništa/1s /∞

Glasovne komande:

uključuju se redosledom power, shift, V

1. Hello Zeeweii

2. Auto setting

3. Single

4. Run/stop

5. AC/DC coupling

6. mV1

7. V1

8. TB second

9. Nano second

10. XY mode

11. Back to scope

12. Channel 2 on/off

13. Save picture

14. Enter view page

15. Test resistance

16. Test DC voltage

17. Multimeter diode

18. Test continuity

19. Turn off power

Cena: ★★★★★

Kvalitet izrade: ★★★

Funkcionalnost: ★★★★★

Napajanje: ★★★

Sve ukupno ocena: ★★★★

Uopšteno o osciloskopima

    Osciloskopi su u pravom smislu naš prozor u univerzum. Neelektrični talasni oblici se mogu njima posmatrati – samo je pitanje postavljanja odgovarajućih senzora i pretvarača za pretvaranje na primer temperature, pritiska vode, brzine vetra ili drugih parametara u Volte.

    Svima je jasno širenje mehaničkih i električnih talasa kroz razne medijume dok je širenje elektromagnetnih talasa kroz vakuum bez detektabilne materijalne sredine problematično u istoriji nauke, kao i za većinu nas u našem evoluirajućem razumevanju ovog složenog pitanja. Problem je postao akutan u fizici devetnaestog veka, budući samo delimično rešen prvo u Ajnštajnovim dvema teorijama relativnosti, a zatim i u kvantnoj mehanici dvadesetog veka.

    Na gornjoj slici je rani automatizovani snimač talasnih oblika, uključivao je olovku i papirni bubanj za snimanje talasnog oblika nastalog tokom više ciklusa, koristeći sinhroni motor i galvanometar sa permanentnim magnetom. (Vikipedija) Sporo vreme reakcije mehaničkih komponenti zbog inercije mirovanja značilo je da se slika talasnog oblika mora sastavljati tokom više ciklusa, kombinujući male segmente iz uzastopnih talasnih oblika, umesto crtanja pojedinačnih slika talasnih oblika.

Fourierove transformacije

    Funkcija vremena, odnosno signal, bez obzira na njegovu složenost, može se izraziti kao zbir više sinusnih talasa. Furijeova transformacija, koristeći veoma složen matematički proces, omogućava nam da bilo koju funkciju vremena razložimo na funkciju frekvencije. To je dvosmerni proces. Funkcija frekvencije može se transformisati u funkciju vremena. Ova reverzibilna transformacija može se izvesti bilo koji broj puta bez gubitka informacija.

    U današnjem okruženju za testiranje i merenje, možemo da izvršimo FFT tako da se prikazi u vremenskom i frekventnom domenu prikazuju u brzom nizu. Osciloskopi različitih proizvođača se razlikuju, ali osnovne ideje su u suštini konzistentne. Vremenski domen je podrazumevani. Da bi prešao na frekventni domen, korisnik može da pritisne dugme Math i pređe na FFT. Pritiskom na odgovarajući softverski taster, signal se odmah prikazuje u frekventnom domenu. Osciloskop sa mešovitim domenom će prikazati signal u oba domena istovremeno, u formatu podeljenog ekrana.

Nikvistova teorema o uzorkovanju

    Najkvist je razvio teorijske uvide koji su na kraju omogućili analogno-digitalnu konverziju.

    Ova teorema kaže da, da bi se obuhvatile sve informacije iz kontinuiranog signala konačnog propusnog opsega (bandwidth), brzina uzorkovanja mora biti najmanje dvostruko veća od frekvencije analognog signala na ulazu. Ako je brzina uzorkovanja manja, doći će do alijasinga i dvosmislenosti informacija, što će poništiti digitalni zapis.

    Alijasing je fenomen gde rekonstruisani signal iz uzoraka originalnog signala sadrži niskofrekventne komponente koje nisu prisutne u originalnom (izobličenje ili greška).

Induktivna i kapacitivna otpornost (reaktansa)

    Nenamerna niska kapacitivna reaktansa je „loša“ jer teži da odbije signal na visokim frekvencijama, a nenamerna visoka induktivna reaktansa je takođe „loša“ jer oslabljuje signal na visokim frekvencijama.

    Primer: u dvožičnoj dalekovodnoj liniji ili električnom kolu koje napaja dva čvora, nenamerna kapacitivnost je generalno paralelna pojava, a nenamerna induktivnost je generalno serijska pojava.

AC ili DC coupling (sprega)

    Kada se izabere AC sprega kondenzator se postavlja serijski u tok signala. Zbog veće kapacitivne reaktanse na višim frekvencijama, u režimu AC sprege, svaka jednosmerna komponenta signala se eliminiše. Ovo uzrokuje da trag povezan sa takvim signalom opada ili raste ako je jednosmerna komponenta negativna, tako da se nalazi na X-osi uprkos jednosmernom sadržaju na ulazu osciloskopa. Ovo je korisno za vizuelizaciju slabog AC signala, kao što je lagano talasanje koje se dodaje jakom jednosmernom naponu, upravo u situaciji kada se procenjuje čistoća izlaza napajanja.

    DC sprezanje pruža realniji prikaz stvarnog signala na ulazu kanala, tako da prekidač treba obično držati u položaju za DC sprezanje.

Trigger (pokretanje)

    Ono što treba imati na umu je da digitalni osciloskop pokreće (triggeer) analogni signal, pre digitalizacije.

Vrste sondi

    Pasivne sonde sadrže samo pasivne komponente – otpornike, kondenzatore, provodnike i slično. Pasivna sonda se može podesiti pomoću kliznog prekidača na telu sonde ili iz osciloskopa za raspon slabljenja (attenuation), prvenstveno 1:1 (bez slabljenja) i 10:1. Pasivna sonda je dobra za praćenje signala opšte namene. Ali u zavisnosti od tačnosti koja je potrebna za datu aplikaciju, pri režimu signala većem od 600 MHz, moraćete da počnete da razmišljate o daleko skupljoj aktivnoj sondi. Dalje razmatranje pri merenju visokofrekventnog signala je induktivna reaktansa koju doprinosi povratni kabl uzemljenja, a koja je proporcionalna njegovoj dužini. Kratki povratni kablovi uzemljenja treba da se koriste kad god je to moguće pri merenju signala viših frekvencija.

    Aktivne sonde uspevaju u praktičnom eliminisanju reaktivnog opterećenja kola koje se ispituje pomoću malog pojačavača koji se nalazi u telu sonde pored vrha. Uređaj ima veoma visoku ulaznu impedansu zbog tehnologije izolovanih kapija (gate). Pošto praktično ne troši struju, ima mali zanemarljivi uticaj na kolo koje se ispituje. Sa praktične tačke gledišta, glavna razlika između aktivnih i pasivnih sondi je u tome što aktivne sonde zahtevaju napajanje, bilo internu bateriju ili eksterni jednosmerni izvor napajanja.Aktivne sonde se razlikuju od pasivnih sondi u drugim aspektima. Njihov dinamički opseg je niži, obično 3–8 volti. Mogu se oštetiti sondiranjem iznad nominalnog napona, a takođe i elektrostatičkim pražnjenjem. Da bi se ograničile elektromagnetne smetnje, povratni vod za uzemljenje može biti zaštićen. Pored impedanse od jednog megaoma, koju vidi testirano kolo, kapacitivna reaktansa je često manja od 1 pF.

    Diferencijalne sonde su takođe aktivni uređaji jer sadrže poluprovodnike. Recimo da želite da izmerite i prikažete na standardnom stonom osciloskopu napon između dva terminala, od kojih su oba referentna, ali plutaju iznad potencijala uzemljenja električnog sistema. To se ne može uraditi korišćenjem sonde sa jednim krajem jer će postojati snažna struja kvara koja će teći kroz povratni provodnik uzemljenja u osciloskop i kroz žuto zeleni provodnik za uzemljenje kabla za napajanje, a zatim i kroz goli provodnik za uzemljenje grane kola do neutralne šipke u ulaznoj tabli električne instalacije. Ova struja kvara ne teče kada vrh sonde dodirne plutajući napon (to je u redu), već kada povratni provodnik za uzemljenje dodirne plutajući napon, bez obzira na to da li vrh sonde dodiruje bilo šta i bez obzira na to da li je osciloskop uključen. U tim slučajevima se koriste diferencijalne sonde. Zbog električnog okruženja u kojem se koriste, diferencijalne sonde u nekim aplikacijama moraju imati viši radni napon, obično 600 volti.

    Strujne sonde se koriste za očitavanje struje koja teče kroz provodnik. Kao i električarska strujna klješta, osciloskopska strujna sonda ima par čeljusti između kojih se može umetnuti provodnik. Strujna sonda meri fluktuirajući napon na magnetnom kalemu, a osciloskop prikazuje talasni oblik kalibrisan za očitavanje struje. Holova tehnologija se koristi za merenje jednosmerne struje. Zanimljiva mogućnost strujne sonde je da se veoma slab protok struje može izmeriti tako što se provodnik dva ili tri puta obmota oko spoljašnje strane klješa i kroz otvor, tako da se okolno magnetno polje i rezultujuće očitavanje struje udvostruče ili utrostruče.

Bandwith (propusni opseg)

    Propusni opseg nema jedinstvenu definiciju u elektrotehnici. Specifikacija koja se navodi u literaturi proizvođača osciloskopa naziva se i propusni opseg, a odnosi se na signal najviše frekvencije koji se može prikazati bez neprihvatljivog slabljenja. Shodno tome, količina tolerantnog slabljenja mora biti uključena u ukupnu specifikaciju da bi bila smislena. Najniža frekvencija na kojoj ulazni signal nije oslabljen više od 3 dB smatra se od strane mnogih proizvođača propusnim opsegom instrumenta. 

    Generalno, osciloskopi od 1 GHz i niže imaju Gausov frekventni odziv. Gausov frekventni odziv karakteriše kriva u obliku zvona, gde je magnituda odziva najveća na centralnoj frekvenciji i postepeno se smanjuje prema nižim i višim frekvencijama.

    Količina propusnog opsega potrebna osciloskopu se izračunava različito za digitalne i analogne primene. 

    U digitalnom radu, minimalni propusni opseg osciloskopa treba da bude pet puta veći od najveće brzine takta koja će se susresti. Ova vrednost je neophodna za merenje i prikazivanje petog harmonika bez prekomernog slabljenja.

    Propusni opseg osciloskopa potreban za merenje i prikazivanje analognih signala tradicionalno se smatrao većim od tri puta veće frekvencije signala.

Interpolacija

    Nakon uzorkovanja, koje se vrši unutar A/D konvertora zajedno sa taktom, obično izvan njega, talasni oblik se sastoji od niza tačaka koje se mogu nalaziti u dvodimenzionalnom prostoru, u odnosu na X i Y osu. Ove tačke se mogu prikazati, ali korisniji talasni oblik se stvara kada se tačke spoje linijom da bi se prikazala kontinuirana kriva. Ovaj proces je poznat kao interpolacija.

    Četiri najčešće korišćena tipa interpolacije su interpolacija off (samo tačke), impulsna, linijska i sin(X)/x.

    Interpolacija se može pravilno implementirati samo kada je uzorkovanje u potpunosti u skladu sa Nikvistovom teoremom, koja kaže da se signal može savršeno rekonstruisati iz diskretnih uzoraka samo ako se poštuju ova pravila:

    • Komponenta najviše frekvencije koja se uzorkuje mora biti manja od polovine frekvencije uzorkovanja.

    • Uzorci moraju biti prikupljeni u jednakim intervalima.

Brzina uzorkovanja (sample rate)

Analogno-digitalni:

    Analogno-digitalni konvertor (ADC) uzima kontinuirani analogni signal i pretvara ga u diskretni digitalni signal uzimanjem uzoraka u određenim vremenskim tačkama.

Frekventna reprezentacija:

    Brzina uzorkovanja određuje najvišu frekvenciju koja se može tačno predstaviti u digitalnom signalu. Najkvist-Šenonova teorema o uzorkovanju kaže da se signal može savršeno rekonstruisati ako je frekvencija uzorkovanja veća od dvostruke maksimalne frekvencije signala.

    Brzina uzorkovanja (sampling rate or sample rate) je broj uzetih uzoraka u sekundi. Jedinice za brzinu uzorkovanja su uzorci u sekundi (sps) ili herc (Hz).

Termination

Termination je jedan megaom ili 50 oma. Jedan megaom je podrazumevana vrednost i koristi se skoro sve vreme u osciloskopima. Zbog toga osciloskop podseća na multimetar sa visokom impedansom, čime se ne opterećuje kolo koje se ispituje. Završetak od 50 oma se koristi sa signalom male amplitude kada je potrebno uskladiti impedansu kako bi se dobilo tačno očitavanje.

Noise (Šum)

    Šum (Noise) je uglavnom neželjena akustična, električna ili fizička energija koja ometa koristan signal i postavlja donju granicu amplitude bilo kog signala koji se može primiti ili izmeriti.

Tipovi šuma (noise)

    Glavne vrste šuma uključuju, ali nisu ograničene na termički šum, shot šum, šum treperenja (flicker), burst šum i interferenciju. Ove vrste se razlikuju po raspodeli frekvencije i amplitude i shodno tome, ako se prikažu u akustičnom obliku, zvuče različito, i ako se vizuelno prikažu u osciloskopu, mogu se razlikovati jedni od drugih.

    Termalni šum. Bilo koji otporni deo koji se javlja uključujući u prirodni tako i proizvedenim uređajima, pokazuje termalni šum. Termalni šum se može izmeriti pomoću voltmetra. Možda ste primetili da digitalni multimetar, kada je u voltnom režimu, prikazuje fluktuirajući napon niskog nivoa. Ovo se ponekad naziva fantomski napon. To je manifestacija termalnog šuma.

    Shot Šum karakteriše niz diskretnih, vremenski odvojenih električnih naboja. Kao i termički šum, shot šum je beo (širok spektar) i Gausov. Termin „shot šum “ je prikladan. Pretvoren u zvučni signal i odgovarajuće skaliran, zvuči kao kiša na čeličnom krovu.

    Šum (treperenja) flikera se razlikuje od termičkog šuma i shot šuma (što su teorijska svojstva bilo kog otpora) po tome što nastaje usled proizvodnih anomalija u otpornicima. U stvarnom kolu, sva tri ova tipa šuma koegzistiraju i, ako su dovoljne amplitude, mogu se meriti. Šum treperenja, takođe nazvan ružičasti šum, kvantifikuje se kao 1/f jer je obrnuto proporcionalan frekvenciji. Šum flikera zavisi od konstrukcije otpornika, što se tiče otporničkog materijala i interfejsa na terminalima.

    Burst šum se sastoji od diskontinuiranog i naizgled slučajnog šuma koji se ne poklapa sa Gausovom krivom. To je bio problem u eri 1970-ih i kod ranijih poluprovodnika (mnogi su još uvek prisutni), i sastoji se od slučajnih skokova između dva naponska nivoa. Trajanje je tipično 1/100 sekunde. U frekventnom domenu, burst šum se pojavljuje kao niskofrekventni događaj bez primetnih šiljaka.

    Interferencije (smetnje), naravno, dolaze spolja iz signala i (obično) izvan mernog instrumenta. Često su veoma očigledne i mogu se identifikovati spektrom i amplitudskim potpisom. Zaštita unutar uzemljenih metalnih kućišta je efikasno rešenje. Ako zaštita nema uzemljenje niske impedanse, može pogoršati problem tako što deluje kao parazitski element u antenskom nizu. Još jedna uspešna tehnika ublažavanja, primenljiva za smetnje niskog intenziteta i kratkog dometa, jeste fizičko premeštanje izvora, mernog instrumenta, kola koje se ispituje i kablova za povezivanje.

    Kablovi sondi, naponski kablovi i sva obližnja provodna tela mogu funkcionisati kao nenamerne antene. Jedini način da se stekne potpuna kontrola nad spoljašnjim delom smetnji (šuma) jeste izgradnja Faradejevog kaveza, koji je kućište koje se koristi za blokiranje elektromagnetnih polja

Funkcije merenja

    Frekvencija Frekvencija (Herc) = (1 / vreme)

    Period Period (sekunde) = t

Period je vreme potrebno za završetak prvog ciklusa. Prvi ciklus je vreme između prva dva pozitivna prelaska ili prva dva negativna prelaska na srednjem referentnom nivou.

    Vreme porasta (sekunde) = t 

Vreme porasta (Rise time) je vreme potrebno da se prva rastuća ivica popne sa niskog referentnog nivoa na visok referentni nivo.

    Vreme pada (sekunde) = t

Vreme pada (Fall time) je vreme potrebno da prva opadajuća ivica padne sa visokog referentnog nivoa na donji referentni nivo.

    Kašnjenje (sekunde) = t

Kašnjenje (Delay) je vreme između prvih pojavljivanja određenih prelaza sa srednjom referentnom tačkom dva talasna oblika.

    

    Faza (Phase) je odnos kašnjenja između prvih prelaza dva talasna oblika preko sredine referentne tačke i perioda izvornog talasnog oblika. Faza se izražava u stepenima. 360 stepeni čine jedan ciklus.

    Pozitivna širina impulsa (sekunde) = t

Širina pozitivnog impulsa (Positive Pulse Width) je vreme između prelaza sa sredinom referentne tačke prvog pozitivnog impulsa.

    Negativna širina impulsa (sekunde) = t

Širina negativnog impulsa (Negative Pulse Width) je vreme između prelaza sa sredinom referentne tačke prvog negativnog impulsa.

    Pozitivni radni ciklus (procenat) je odnos širine pozitivnog impulsa i perioda. Pozitivni radni ciklus se meri tokom prvog ciklusa.

    Negativni radni ciklus (procenat) je odnos širine negativnog impulsa i perioda. Negativni radni ciklus se meri tokom prvog ciklusa.

    Burst Width(sekunde) = t

    Burst width je vreme od prvog prelaska sredine referentne tačke do poslednjeg prelaska sredine referentne tačke.

    Od vrha do vrha (volti) = a

    Peak to peak je razlika između maksimalne i minimalne vrednosti. U voltima.

    Amplituda (volti) = a

    Amplituda je razlika između najviše i najniže vrednosti.

    max (volti)

    Max je maksimalna vrednost.

    min (volti)

    Min je minimalna vrednost.

    High (volti)

    Ako je metod „High-Low“ histogram, „High“ je najveća gustina tačaka iznad središnje tačke talasnog oblika. Ako je metod „High-Low“ minimalno-maksimum, „High“ je jednako „Max“.

    Low(volti)

    Ako je metoda High-Low histogram, Low je najveća gustina tačaka ispod središnje tačke talasnog oblika. Ako je metoda High-Low Min-Max, Low je jednako Min.

    RMS (root mean square znači srednja kvadratna vrednost) je efektivni napon kao kod zagrevanja otpornog elementa i to je vrednost od interesa u većini primena. RMS je definisan kao kvadratni koren aritmetičke sredine skupa brojeva bez obzira na znak.

NAPOMENA "NASTAVLJAM KASNIJE SA FUNKCIJAMA MERENJA POŠTO IH IMA DOSTA" i otvaram novu zaključanu temu uskoro sa specijalnim primenama osciloskopa u praksi.