Zanimljivi podaci o mozgu

 

Zanimljivi podaci o mozgu

    Anatol Frans, rođen kao Fransoa-Anatol Tibo, (16. april 1844 — 12. oktobar 1924) je bio francuski pesnik, novinar i romanopisac sa nekoliko bestselera. Ironičan i skeptičan, u svoje vreme smatran je idealnim francuskim književnikom. Bio je član Francuske akademije i dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1921. godine „kao priznanje za njegova briljantna književna dostignuća, koje karakteriše plemenitost stila, duboka ljudska simpatija, gracioznost i pravi galski temperament“.

    Ivan Sergejevič Turgenjev ruski: Ivan Sergeevič Turgenev; (9. novembar 1818 — 3. septembar 1883) je bio ruski romanopisac, pisac kratkih priča, pesnik, dramaturg, prevodilac i popularizator ruske književnosti na Zapadu.

    1924. ANATOL FRANC je umro blizu Tura, grada na reci Loari. Anatomisti sa lokalnog medicinskog koledža pregledali su njegov mozak i otkrili da je težak samo 1 kilogram (1.017 kg), oko 25 odsto manje od proseka.

    Anatomisti su takođe pregledali i izmerili masu mozga Ivana Turgenjeva, bila je 2.021 kg.

    Slučaj Anatola Fransa i Ivana Turgenjeva pokazuje da veličina mozga i inteligencija nisu povezani za pojedince. Drugim rečima, ne možete koristiti jednu da biste pouzdano predvideli drugu za bilo koju osobu.

    Ali ispostavilo se da ove dve veličine imaju statističku vezu - onu koju otkrivaju proseci u velikoj populaciji ljudi. Godine 1888. engleski polimatičar Frensis Galton objavio je rad pod naslovom „O rastu glave kod studenata na Univerzitetu u Kembridžu“. Podelio je učenike u tri kategorije na osnovu njihovih ocena i pokazao da je prosečna veličina glave najboljih učenika nešto veća od glave najlošijih.

    Galton je procenio zapreminu glave merenjem dužine, širine i visine, a zatim množenjem brojeva. Drugi istraživači su merili obim glave pomoću trake. Sada kada istraživači mogu da vide živi mozak pravo kroz lobanju koristeći magnetnu rezonancu (MRI).

    U stvari, MRI virtuelno seče glavu na kriške i generiše dvodimenzionalnu (2D) sliku svake kriške. Iz rezultujuće „gomile“ 2D slika, istraživači mogu da rekonstruišu ceo oblik mozga u tri dimenzije (3D), a zatim vrlo precizno izračunaju zapreminu mozga. Zbog magnetne rezonance, postalo je mnogo lakše sprovoditi studije koje se odnose na IQ sa zapreminom mozga. Iz mnogih studija ove vrste u poslednje dve decenije, konsenzus je jasan: U proseku, ljudi sa većim mozgom imaju veći IQ. Savremene studije sa poboljšanim metodama potvrdile su Galtona.

    Ova potvrda, međutim, nije u suprotnosti sa onim što smo saznali od Anatola Fransa. Veličina mozga je i dalje skoro beskorisna za predviđanje koeficijenta inteligencije pojedinca. Šta tačno mislim pod „skoro beskorisno“? Ako su dve varijable statistički povezane, kaže se da su u korelaciji. Statističari ocenjuju snagu bilo koje korelacije jednim brojem poznatim kao Pirsonov koeficijent korelacije, koji se kreće između granica -1 i +1. Ako je ovaj broj — koji se obično označava slovom r — blizu granica, korelacija je jaka, što znači da ako poznajete jednu promenljivu, možete predvideti drugu sa velikom tačnošću. Ako je r blizu nule, korelacija je slaba; bićete veoma netačni ako pokušate da koristite jednu promenljivu da predvidite drugu. Korelacija između koeficijenta inteligencije i zapremine mozga je oko r = 0,33, što je prilično slabo.

    Poruka priče je da statističke izjave o prosecima ne treba tumačiti kao da se odnose na pojedinačne osobe. Pogrešno tumačenje je lako napraviti i lako ga je podstaći, što je jedan od razloga za šalu da postoje tri vrste laži: laži, proklete laži i statistika.

    Sumiranje osobe prema jednom broju ili kategoriji – bilo da je sažetak inteligencije, lepote ili bilo koje druge lične karakteristike – je redukcionistički i dehumanizujući. Neki istraživači su prešli granicu od uvredljivog do nemoralnog, koristeći svoje studije da zagovaraju ekstremne politike eugenike i rasne diskriminacije.

    Sumiranje strukture mozga jednim brojem kao što je ukupna zapremina ili težina izgleda površno. Čak i slučajno ispitivanje mozga otkriva više regiona, od kojih svaki izgleda veoma različito golim okom. Veliki mozak, mali mozak i moždano stablo jasno su vidljivi kada se mozak izvadi netaknut iz lobanje, kao što je urađeno na obdukcijama Anatola Fransa i Ivana Turgenjeva.