Osobine Azota

Tečni azot N2<-196C

Spektralne linije azota

 

    Zbog svoje rasprostranjenosti i uloge u industriji kao kriogene tečnosti, azot je jedan od najbolje izmerenih fluida u stanjima pare i tečnosti u kriogenim uslovima, regijama blizu kritične tačke. Tečni azot je standardan, jeftin kriogenik koga upotrebljavaju svi. Referentna je tečnost za mnoge primene (kao što je kalibracija merača protoka) zbog toga u upotrebi je jednačina stanja visoke tačnosti objavljene od strane Spana (2000 godina). Prednost tečnog azota kao kriogene supstance je što se isparavanjem vraća u svoje prirodno okruženje vazduh. Postoje dva stabilna izotopa azota 14N i 15N
Azot (N, nitrogenium) je nemetal sa atomskim brojem 7. U elementarnom obliku postoji isključivo u obliku dvoatomnih molekula (dinitrogen N2). Sa 78% je jedan od osnovnih sastojaka vazduha (sačinjava 78% atmosfere).
Inertan je i bezbojan gas bez ukusa i mirisa.
Tačka topljenja mu je 63,14K (-210,01°C)
Tačka ključanja mu je 77,35K (-195,8 °C)
Primarno se dobija frakcionom destilacijom tečnog vazduha u postrojenjima za razlaganje vazduha po Linde.ovom postupku, čime se može dobiti azot čistoće 99,9999%.
Ne rastvara se mnogo u vodi (23,2 mg u 1 litru na 0°C). Kritična tačka azota se nalazi na temperaturi od -145,95C (126K) pri pritisku od 33,9 bar i gustini 0,314 g/cm3.

Postoji zanimljiv izvor opasnosti kada se radi sa tečnim azotom, u njemu se mogu naći male količine kiseonika kao nečistoće, nastale ili u fazi proizvodnje ili u fazi transporta ili upotrebe. Jonizaciono zračenje (gama zraci, neutroni i elektroni visoke energije) može promeniti kiseonik (O2) u ozon (O3). Prilikom povratka ozona u kiseonik može se osloboditi dovoljno energije da prouzrokuje eksploziju. Za tako nešto potrebna je veoma velika količina jonizujućeg zračenja. I ako je generalno tako, postoje izveštaji da se dešavalo i pri manjim dozama jonizujućeg zračenja.

Nikada ne treba zaboraviti da primera radi 25 litara tečnog azota pravi 170 m3 gasa azota ako se slučajno prospe. To od prilike odgovara prostoriji površine od 50 m2, tako da se može pretpostaviti kolika je to opasnost u zatvorenom prostoru. Pored toga hladan azotni gas podiže vazduh gore smanjujući tako opasno sadržaj kiseonika na podu i donjim nivoima.

Jedna od značajnih osobina tečnog azota je da ključa na temperaturama ispod temperature kondenzacije atmosferskog vazduha, posledica je toga da ako dođe u kontakt sa vazduhom dolazi lako do kontaminacije, kako gasnim sastojcima vazduha, tako i na primer ugljen dioksidom i vodom, zbog toga temperatura ključanja tečnog azota raste sa vremenom i ne može se koristiti kao referentna tačka.

Ime azot je dobio po značenju reči "bez života". Ime nitrogen je dobio kombinacijom grčke reči nitron "prirodna soda" i gena "formiranje".

 

Simbol: N

Atomski broj: 7

Atomska masa: 14,007 (konvencionalna)

Temperatura ključanja: 77,35K (-195,8°C)